• Jove Ilića 165 11040 Beograd
  • (+ 381 11) 309-29-99
  • cesla@fpn.bg.ac.rs/li>

Naše Analize

Šta ne znamo, a mislili smo da znamo o Kubi?

Latinska Amerika je, bez sumnje, kontinent nepoznanosti i protivrečnosti. Nepoznanice se javljaju na polju kulturoloških karakteristika, a protivrečnosti u političkoj areni. Jedna od jedinstvenih zemalja u regionu Latinske Amerike i Kariba o kojoj mislimo da znamo dosta toga, a čije ključne karakteristike su nama u stvari velika nepoznanica, jeste Kuba.
Kubanska revolucija je odredila pravac celokupne državne politike do danas, zasnovane na četiri stuba: zdravstvu, kulturi, obrazovanju i sportu. Ova četiri stuba se smatraju uspesima Revolucije. Uslov za njihovo dostizanje je politička i ekonomska nezavisnost. Kako se ona manifestuje na unutrašnjem planu, u uslovima sankcija i blokade od strane SAD, biće pokazano na primerima savremenih kubanskih dostignuća u sportu, medicini, poljoprivredi i ekonomiji.

Boks

Boks na Kubi ima status nacionalnog sporta. Bokseri se smatraju herojima, simbolom borbe i prkosa ostrvske zemlje koja je prošla mnogo u svojoj istoriji. Među njima izdvaja se ime Teofila Stivensona, miljenika Fidela Kastra. Stivenson je trostruki olimpijski i svetski šampion. Zanimljivo, 1978. je u Beogradu na Svetskom prvenstvu u finalu savladao Subotičanina Dragomira Vujkovića. Veću popularnost stekao je svojom požrtvovanošću i posvećenosti naciji odbivši višemilionsku ponudu američkih promotera uz reči: „Šta su milioni dolara u poređenju sa ljubavlju osam miliona Kubanaca?“

Medicina i zdravstveni sistem

Kuba je retka zemlja u kojoj zdravstveni sistem zauzima sami vrh državne „lestvice“. Dužina životnog veka, način prevencije, niska stopa smrtnosti od raka i smrtnosti odojčadi, samo su neki od pokazatelja koji kubansku medicinu stavlja rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama sveta, poput SAD, Australije, Japana, Kanade... Svi imaju pravo na besplatno lečenje. Kuba u proseku godišnje izdvoji 400 dolara po glavi stanovnika, dok SAD izdvaja oko 7500, a Kanada 5500 dolara. Kuba se može pohvaliti i nenadmašivim prosekom: 1 lekar pokriva oko 170 pacijenata, što prevazilazi čak i skandinavske zemlje. Svaki lekar bar jednom godišnje poseti svakog svog pacijenta (iako su zdravi) i tom prilikom daje savete o prevenciji, higijeni, zdravim navikama... Sve ove činjenice idu u prilog kubanskoj ekonomiji, ali i popularnosti kubanske medicine u svetskim razmera.

Organopónicos

Po završetku hladnog rata i raspadu SSSR-a, Kuba, najveći izvoznik šećera, izgubila je trgovinske partnere unutar Komunističkog bloka. Nastupila je ekonomska kriza koja je uzdrmala i sektor proizvodnje hrane. Vlada Kube je donela plan koji je podrazumevao svojevrsnu poljoprivrednu revoluciju – Organopónicos ili, kako se još naziva, urbana agrikultura ili gerilsko baštovanstvo. Unutar gradova, između naselja ili u dvorištima zgrada nikle su bašte, staklenici i voćnaci, koji danas proizvode 90% voća i povrća Havane, na svega 8% zemljišta. Organska proizvodnja u srcu glavnog grada nije bila viđena nikada pre, a umanjila je stopu nezaposlenosti i pozitivno uticala na ekonomiju zemlje. Neke bašte su državne, dok neke vode farmeri kroz društvenu saradnju. Proizvodi se sve - od krompira i kukuruza, preko banana sve do kafe i duvana. Kuba predstavlja svetao primer koji spaja, naizgled, nespojivo: uzgoj zdravih namirnica i života u urbanoj sredini. Havana postaje primer mogućnosti kreiranja samodrživih gradova.

Vožnja (pod) sankcijama

Nakon Kubanske revolucije uspostavljene su sankcije Sjedinjenih Američkih Država, a kao reakciju na to Fidel Kastro je zabranio uvoz američkih automobila i auto delova, što je za posledicu imalo da Kuba sada predstavlja jedan živi muzej „klasičnih“ automobila ili „oldtajmera“ koji su postali zaštitni znak ove zemlje. Procenjuje se da u zemlji postoji oko 60 000 američkih automobila, od kojih je polovina iz pedesetih godina prošlog veka, a polovina iz četrdesetih ili tridesetih. Kako nema uvoza delova, kubanski mehaničari, kao pravi mađioničari, već decenijama samostalno prave improvizovane delove kojim održavaju ove automobile, a često američke benzinske motore menjaju ruskim dizel agregatima i na taj način produžavaju životni vek ovih drumskih krstarica. Naravno, pored ovih automobila zastupljene su i ruske Lade i kineski Gili, ali američki klasici postali su deo kulturne baštine Kube.

Umesto zaključka: Kuba i Srbija nekada i danas

Sada već davne 1959. argentinski lekar, gerilac, pisac, ali i kubanski ministar industrije i predsednik Nacionalne banke Kube, predvodio je delagaciju Kube u Beogradu, Kragujevcu i drugim gradovima bivše SFRJ nakon završene Kubanske revolucije. Če je želeo da iz primera Jugoslavije izvuče značajne zaključke koje može preneti na Kubu – od kupovine brodova i oružja, preko kućnih aparata do saveta sa reformu obrazovanja – sve je bilo značajno budućem ministru koji je u Jugoslaviji video primer koji treba slediti. Če Gevara je kroz razgovor sa beogradskim pukovnicima unapređivao svoje znanje o gerilskom ratovanju, što je sigurno doprinelo objavljivanju njegove knjige, La Guerra de Guerrillas (Gerilsko ratovanje), dve godine nakon posete njegove delegacije Jugoslaviji. Prilikom posete Beogradu, obišli su i Beogradski sajam, a na Brionima se diskutovalo o saradnji dveju država. Nakon tog sastanka, uspostavljene su ambasade u Beogradu i Havani i od tada, pa sve do danas, postoje veoma dobri odnosi naše zemlje i Kube.

Kuba i Srbija su retki primeri dugotrajnog prijateljstva u međunarodnim odnosima. Diplomatski odnosi naših država datiraju od davne 1902. godine i ove godine se obeležava 220. godišnjica njihovog uspostavljanja. Zajednička diplomatska istorija je obogaćena kulturološkim i mentalitetskim sličnostima između naših naroda i nasleđem slobodarskog duha i političke nesvrstanosti.

Danas Kuba i Srbija imaju razvijene bilateralne odnose. Republika Kuba poštuje teritorijalni integritet Srbije, a obe zemlje obostrano podržavaju interese u međunarodnim organizacijama. Prijateljstvo je pun izraz dobilo u razvijenoj spoljnotrgovinskoj razmeni i naučno-kulturnoj saradnji. Turizam Srbije kao jedna od privrednih grana u usponu posebno je usmerena ka Kubi, njenoj urbanoj agrikulturi, kulturno-istorijskim znamenitostima, sportskim i umetničkim potencijalima, panorami prirodnih bogatstava. Na Srbiji je da svoje turističke potencijale na bolji način predstavi kubanskom narodu i time obogati tradicionalnu vezu i prijateljstvo.